Ili će izmisliti iracionalne razloge za porive koji sami po sebi imaju sasvim drugi izvor. Ovo svesno rasuđivanje koje predstavlja pseudoobjašnjenje usmerenosti čiji su pravi motivi nesvesni, Frojd je nazvao racionalizacijom. Bilo da se radi o prenosu, projekciji ili racionalizaciji, najveći deo onoga čega je čovek svestan jeste fikcija, dok je ono što potiskuje (tj. što je nesvesno) — stvarno.

Društva se, naravno, razlikuju po krutosti s kojom identifyću svoj društveni karakter i poštovanje zabrana (tabua), čija je svrha da taj karakter zaštite, ali u svim društvima postoje zabrane čije narušavanje dovodi do ostrakizma.

Pre dvadesetak godina grupa pojedinaca iz Srbije zainteresovala se za izvorno Budino učenje i od tada do danas rade na promovisanju proverenih budističkih tehnika i metoda razvijanja unutrašnjeg mira i harmonije, sa posebnim naglaskom na vrlini, meditaciji, mudrosti i saosećanju.[26]

Zen učenici su polagali zavet da su spremni da smrtno stradaju od ruke svog učitelja.[16] U zen pričama je zabeležen najmanje jedan slučaj ubistva "učiteljskim" štapom. Ekido je bio posebno surov učitelj.

seven. Spavaj dovoljno - naša tela su važna, ako ih ne negujemo pravilno priuštiće nam dodatnu bol. Brini se o sebi i spavaj koliko ti je potrebno.

Uprkos antisholasticizmu zena, na njega je uticao veći broj sutri: tradicija tvrdi da je Bodidarma svojim učenicima dao Lankavatara sutru, da su prađnjaparamite često bile korišćene, a da se »Vimalaktrtijevo ćutanje« iz sutre koja nosi njegovo ime zove »čisti zen«.[2]

Drevna statua Bude iz Aukane, Šri Lanka. Dve su osnovne struje u budizmu, teravada i mahajana.[eleven] Obe su nastale na osnovu ranijih tradicija, tako da je sasvim teško preciznije datirati njihov nastanak. Ranije se smatralo da je prva škola zasnovana na kanonskim tekstovima koji prilično verno odražavaju izvorno Budino učenje, dok je druga izvedena iz mnogo kasnijeg materijala.

Tibetanski budistički kanon predstavlja opus svetih spisa koje priznaju razne škole tibetanskog budizma. Podeljen je na dva dela:

Drugi pol religije predstavljaju sve a single religije koje odgovor na pitanje here ljudskog postojanja traže potpunim izlaženjem iz prečovečanskog postojanja, razvijanjem osobeno ljudskih moći razuma i ljubavi, i ostvarivanjem jedne nove harmonije između čoveka i prirode — i između čoveka i čoveka. Mada se takvi pokušaji mogu naći kod pojedinih pripadnika srazmerno primitivnih društava, velika prekretnica za čitavo čovečanstvo, izgleda, da je negde između two OOOg.

Kip Bude iz two. stoljeća Budizam je jedna od pet velikih svjetskih religija. Nastao je u VI. stoljeću prije Krista u sjevernoj Indiji. Osnovao ga je Sidarta Gautama, za kojeg se većina stručnjaka slaže da je živio od 563. do 483. pr. Kr. Najstariji sačuvani podaci nalaze se u tekstovima prakriti skupine jezika koja uključuje gandari i pali. Tekstovi na pali jeziku su formirali kanon današnjeg teravada budizma dok su gandara tekstovi, iako nestali iz aktivne upotrebe, kao najstariji dostupni zapisi danas iznimno bitni za razumijevanje ranih faza razvoja.

Kao što je naglasio H.S. Saliven, upotreba pojma nesvesnost za označavanje mesta nije najsrećnija i loše predstavlja psihičke činjenice o kojima se radi. Dodao bih da pretpostavljanje ovakvog supstantiva funkcionalnom pojmu odgovara opštoj tendenciji u savremenoj zapadnoj kulturi da se radije percipira kroz stvari koje posedujemo no u terminima postojanja.

Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst.

Kanđur ("Prevedena reč"), koji je sadržao dela pripisivana Budi Sakjamuniju, drugim transcendentnim budama i tantričkim božanstvima koja se identifikuju kao bude;

Počeci mahajane mogu se tražiti još u radu učenjaka s Nalanda sveučilišta, posebno Nagarjune (o. one hundred fifty. – 250. g.), odnosno još i ranije u samostanskim krugovima istočne obale juga Indije gdje su se neki od najznačajnijih ranih autora po svemu sudeći formirali. U početku su u budizmu postojale samo neformalne doktrinarne/filozofske razlike gdje su pripadnici istog samostana ili učilišta mogli podržavati različite škole.